Zadovoljstvo nam je da vam predstavimo međunarodni strateški dokument, u čijoj izradi smo imali čast da učestvujemo. Dokument se odnosi na temu socijalne traume i migracija, a njime su date preporuke za dobru praksu u oblasti integracije, obrazovanja i mentalnog zdravlja. Dokument je nastao na Internacionalnom psihoanalitičkom univerzitetu u Berlinu (IPU Berlin), u okviru mreže- ”Migration- Trauma in Transition”, koja je podržana od strane DAAD-a.
Dokument možete pogledati i preuzeti ovde.
U četvrtak 18. aprila u Medija centru u Beogradu predstavljeni su rezultati istraživanja pod nazivom ,,Mentalno zdravlje izbeglica i migranata”. Istraživanje je sproveo Crveni krst Srbije u partnerstvu sa PIN-om, a uz finansijsku podršku Međunarodne federacije Društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, i Norveškog Crvenog krsta.
Na konferenciji su govorili generalni sekretar Crvenog krsta Srbije Ljubomir Miladinović, Alvaro Carmona Corrales ispred Međunarodne federacije Društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, Jovana Bjekić ispred PIN-a i Nataša Todorović, diplomirani psiholog, Crveni krst Srbije.
Teškoće i poremećaji mentalnog zdravlja su jedan od vodećih problema javnog zdravlja, a izbeglice i migranti predstavljaju posebno ranjivu grupu u ovom pogledu.
Generalni sekretar Crvenog krsta Srbije istakao je da Crveni krst Srbije ima dugogodišnje iskustvo u pružanju psihosocijalne podrške i da je ona značajna sa stanovišta izgradnje rezilijentnosti pojedinaca, porodice i zajednice. U sklopu aktivnosti i programa usmerenih na podršku izbeglicama i migrantima Crveni krst Srbije sproveo je inicijalnu procenu mentalnog zdravlja sa ciljem identifikacije onih korisnika kojima je potrebna dodatna podrška, sa ciljem prilagođavanja programa spram populacionih pokazatelja o psihološkoj vulnerabilnosti korisnika na različitim lokacijama u Srbiji.
Predstavnik Međunarodne federacije Društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca Alvaro Carmona Corrales, istakao je značaj rada Crvenog krsta Srbije na ovom polju.
Jovana Bjekić iz PIN-a, predstavila je podatke prikupljene u periodu od decembra 2018. do februara 2019. godine, na uzorku od preko 200 korisnika, koji pokazuju da je 72.5% izbeglica i migranata psihološki ugroženo, te da su dominantne teškoće sa kojima se suočavaju simptomi posttraumatskog stresa (14.2%), depresije (28.6%) i anksioznosti (18.9%), dok se kod 48% javljaju akutni znaci uznemirenosti i drugih psiholoških tegoba.
Nataša Todorović, stručna saradnica u Crvenom krstu Srbije, predstavila je preporuke koje se odnose na unapređenje mentalnog zdravlja izbeglica i migranata i načine kako kroz globalnu mrežu Crveni krst može da pomogne u zagovaranju, a da bi ono bilo uspešno potrebno je redovno prikupljanje podataka koji se tiču mentalnog zdravlja i dobrobiti izbeglica i migranata, njihovo uključivanje u aktivnosti psihosocijalne podrške kao i u dizajniranje tih aktivnosti.
Publikaciju rezultata istraživanja možete pogledati ovde.
Izvor: Crveni krst Srbija
Ponosni smo što smo imali priliku da budemo deo skupa Empirijska istraživanja u psihologiji i predstavimo neke od istraživačkih radova nastalih u PIN-u. Govorili smo o Mehanizmima prevladavanja sekundarne traume kod profesionalaca koji rade sa izbeglicama, Psihometrijskim karakteristikama i faktorskoj strukturi Refugee Health Screener-a, Opštim poteškoćama i potrebi za psihološkom podrškom kod osoba sa dijabetesom.
Ovom prilikom bismo hteli da se zahvalimo odboru skupa na sjajnoj organizaciji i programu, kao i našem partneru UNHCR Srbija uz čiju podršku je sproveden deo pomenutih istraživanja.
Ovde možete pročitati više o predstavljenim radovima.
Bilo nam je veliko zadovoljstvo da ugostimo Dr Lilu Hardi, iz Cordelia fondacije sa kojom su PIN-ovi psiholozi i psihološkinje imali priliku da pričaju o metodologiji sprovođenja psihološke procene u postupku azila, adekvatnoj interpretaciji nalaza, značaju Istambulskog protokola, i razumevanju i prevazilaženju etičkih dilema u ovom procesu.
Pored treninga PIN-ovim psiholozima i psihološkinjama, Dr Lila Hardi održala je i predavanje na temu značaja razumevanja uticaja koje psihološke teškoće kod osoba u potrebi za međunarodnom zaštitom, mogu imati na tok i ishod postupka azila.
Veliko hvala Dr Lili na ovom značajnom iskustvu, kolegama panelistima iz UNHCR -a i Beogradskog centra za ljudska prava, koji su iz svog iskustva govorili o značaju ove teme, mnogobrojnoj publici koja nam se pridružila, i Fondaciji za otvoreno društvo na podršci u realizaciji događaja!
