,,Način na koji mediji izveštavaju o kriznoj situaciji oblikuje osećanja i ponašanja javnosti neposredno nakon, ali i duže nakon događaja. Senzacionalistički naslovi i tekstovi, preuranjeno i neutemeljeno iznošenje uzroka, kao i previše detalja o događaju mogu u javnosti izazvati nemir i paniku i povećati šansu da se ovakav događaj ponovi. Sa druge strane, odgovorno izveštavanje doprinosi razumevanju događaja, pomaže oporavku čitave zajednice i doprinosi prevenciji ovakvih događaja u budućnosti.”
Odeljenje za psihologiju Filozofksog fakulteta u Beogradu sastavilo je kratke psihološke smernice za medijsko izveštavanje nakon kriznih događaja. Celokupne smernice u pdf formatu dostupne su na sajtu Fakulteta, odnosno na linku: https://www.f.bg.ac.rs/files/PS-2023-5-9-212617.pdf.
