Epidemija virusa COVID-19 i proglašanje vanrednog stanja su uznemirujući događaji, kako za pojedinca tako i za društvo. Strahovi i neizvesnost koje oboljenje, ali i sam kontekst indukuju, može izazvati intenzivna osećanja, kako kod dece, tako i kod odraslih. Sa druge strane, ova vrsta stresa je ujedno i prilika da sebe, svoje bližnje i zajednicu u kojoj živimo učinimo čvršćom i stabilnijom.
U cilju adekvatnog reagovanja na kriznu situaciju i očuvanja mentalnog zdravlja, od suštinske je važnosti, pre svega, da znamo ko su najugroženiji među nama, kako da prepoznamo znake stresa i na koji način da se ponašamo kako bismo prevazišli trenutnu situaciju.
Kojim grupama ljudi je mentalno zdravlje posebno ugroženo tokom epidemije i u karantinskim ulovima?
– stariji ljudi i ljudi sa hroničnim oboljenjima, koji su pod većim rizikom za oboljevanje
– deca i adolescenti
– pomagači, uključujući lekare, sestre i ostale pomagače koji odgovaraju na potrebe obolelih od korona virusa
– psihijatrijski korisnici, uključujući i ljude koji imaju probleme sa zavisnošću od supstanci
Koje su najčešće reakcije na stres prouzrokovane epidemijom i izloacijom?
– strah i zabrinutost za sopstveno zdravlje kao i zdravlje svojih bližnjih
– promene na planu apetita i spavanja
– teškoće sa koncentracijom
– pogoršanje hroničnih zdravstvenih tegoba
– povećanu upotrebu alkohola, cigareta i drugih psihoaktivnih supstanci
Evo nekoliko saveta kako da se zaštitite i redukujete moguće tegobe kod sebe, svojih bližnjih i osetljivih grupacija:
– Prepoznajte sopstvene strahove i razgovarajte o njima sa prijateljima i bližnjima za koje smatrate da će vas saslušati ili razumeti – u ovakvim okolnostima većina ljudi razmišlja o istim temema i ima slične brige, te će se u blizini sigurno naći neko sa kime će vam razgovor prijati.
– Reći sebi ili preplašenoj osobi “nemoj da se plašiš”, “samo bez panike”, nije od pomoći, već naprotiv, može imati negative efekete. Izbegavajte da o svojim strahovima pričate sa osetljivim grupama ili osobama koje su već veoma uplašene, jer će se oni još više uznemiriti a ni vama neće prijati taj razgovor.
– Budite na raspolaganju svojim bližnjima i pomozite im, ali nemojte osećati odgovornost da pomognete svima i da vi rešite sve probeleme. Pomozite drugima na način i u meri u kojoj ne ugrožavate sebe i njih.
– Vodite računa o telu. Duboki uzdasi i izdasi, meditacija, vežbanje, dovoljno sna, redovna i izbalansirana ishrana. Provođenje vremena u kućnoj izolaciji može vas učiniti fizički neaktivnim – radite vežbe, često ustajte sa stolice, obavljajte kućne poslove, kuvajte…
– Pravite pauze u praćenju informacija o epidemiji na televiziji i internetu. Prezasićenost informacijama može da vas preplavi i poveća uznemirenost. Budite informisani, ali ne dozvolite da epidemija bude jedina stvar o kojoj razmišljate. Iskoristite ovaj period smanjenog kretenja da se posvetite stvarima koje volite, a za koje inače nemate dovoljno vremena (pročitajte knjigu, gledajte film/seriju, spremite jelo koje zahteva puno truda i vremena, složite porodični album sa slikama, pospremite špajz i ormare, igrajte društvane igre sa decom, itd.)
Sugerišite servise rizičnim i osetljivim grupama, posebno ako sami primećujete da vam izostaju kapaciteti da im pomognete.
Na sledećim linkovima možete naći relevantne informacije o COVID19 virusu i smernicama za mentalno zdravlje tokom krize, kao i o kontaktima kojima se možete obratiti ukoliko vam je potrebna psihološka pomoć.
Kontakt telefoni za psihosocijalnu pomoć:
– NACIONALNI: 0800 309 309
– INSTITUT ZA MENTALNO ZDRAVLJE: 0637298260 (za mlade i roditelje dece do 18 godina), 0631751150 (za odrasle +18 godina)
– https://www.who.int/emergen…/diseases/novel-coronavirus-2019
– https://adaa.org/…/National%20Center%20for%20PTSD%20COVID19…
– https://www.mentalhealth.org.uk/…/looking-after-your-mental…
