Očekivanja i stereotipi koji su štetni po mentalno zdravlje muškaraca su na svakom ćošku savremenih medija. „Dečaci ne plaču“, kaže naslov popularne pesme benda The Cure. „Depresija je izbor i ti si taj koji bira“, kaže kontroverzna internet ličnost Endru Tejt. Bez obzira na to da li se okreću post panku ili kontroverznim influenserima, muškarci su često suočeni sa jednom opštom idejom – pravi muškarci se sami nose sa svojim problemima. U pokušaju da pronađu ljude koji su školovani po pitanju mentalnog zdravlja, muškarci se mogu okrenuti i internet psiholozima. Brza YouTube pretraga sa rečima „Depression help for men“ („Pomoć kod depresije za muškarce“) kao treći rezultat prikazuje kanadaskog kliničkog psihologa Džordan Pitersona. Sa h-indeksom od 61 i izdate tri bestseler knjige, ovaj psiholog deluje kao validan uzor i autoritet u oblasti. No, određene izjave poput „Nasilni napadi se dešavaju kada muškarci nemaju partnere“, koje iznosi kao da su utvrđeno naučno znanje, mogu proizvesti još veće probleme. Kako onda pristupiti pitanju mentalnog zdravlja muškaraca?
ŠTA KAŽU PODACI?
Kako bismo zaista sagledali status mentalnog zdravlja osoba muškog roda, umesto anegdotalnih primera, potrebno je i da se usmerimo na konkretne podatke pouzdanih istraživanja. Tako, jedan pregled iz 2003. godine pokazuje da muškarci:
Ređe traže pomoć lekara (i drugih zdravstvenih stručnjaka)
Postavljaju manje pitanja tokom lekarskog pregleda
Više zloupotrebljavaju supstance i manje traže pomoć zbog istih
Ređe traže pomoć psihologa, psihoterapeuta, psihijatra ili savetnika,
…nego žene. Možda najupečatljiviji nalaz od svih je da u Srbiji muškarci vrše suicid skoro tri puta češće nego žene. Razlozi za ovo mogu biti razni, a jedan od njih može biti stigma. Stigma je neopravdani društveni stav prema nekoj osobini koji može dovesti do neopravdane diskriminacije.
Studije ukazuju na postojanje specifične stigme po pitanju muškog mentalnog zdravlja. Pregledna studija iz 2022. sabira nekoliko studija i dolazi do demorališućih rezultata. Mladi muškarci smatraju da društvo misli da su ljudi sa problemima mentalnim teškoćama slabi i neuspešni. Iskustva sa doživljenom društvenom stigmatizacijom opisali su osećanjima straha, sramote, krivice i izolacije. Jedan od velikih strahova ovih muškaraca je da ne izgledaju slabo, nesposobno da se nose sa očekivanim “muževnim” normama svog okruženja.
ŠTA OVO ZNAČI?
Sve ove stigme i stereotipi dovode do stvaranja opasnih društvenih tabua. U takvoj situaciji, javlja se i kultura ćutanja odnosno izbegavanja pričanja o problemima sa mentalnim zdravljem. Tako, mladi muškarac može biti kompletno nesvestan da ljudi u njegovoj okolini (npr. na fakultetu) mogu imati ili akutno imaju iste probleme kao on. On se onda još više oseća izolovano – „Ja imam ovaj problem, a niko drugi na faksu ga nema. Dakle, ja sam nenormalan.“ Tu nastaje začarani krug izolacije i stigme, ćutanja o svojim problemima. Kada se napokon pojavi čovek koji svojim kolegama kaže da se već neko vreme oseća kompletno bezvoljno, potišteno, kao da nema snage, u stigmatizujućem društvu kolege mu mogu uputiti poruku – „Budi muško i saberi se“. Čak i ako su se oni sami nekad osećali tako, kada niko drugi o tome ne priča – to za njih nije poželjna tema.
Ljudi često nisu ni svesni koliko individualne razlike, kao i porodično i šire društveno okruženje prave razliku kada je u pitanju mentalno zdravlje. Dobronameran kolega može našem muškarcu koji se susreće sa teškoćama mentalnog zdravlja da preporuči da ode na pecanje, u kafanu, ili da vodi decu na izlet. No, moguće je da on baš i ne voli da peca, ne prija mu alkohol, i nema decu. Kada naš čovek ode na pecanje i vrati se kući nezadovoljan, moguće je da još više upadne u brigu – “Pa kolega je rekao da ovo pomaže, a meni nije pomoglo. Mora da stvarno nešto nije u redu sa mnom.” U komunikaciji sa drugima je potrebno da saslušamo njihove probleme i pokušamo da shvatimo njihove potrebe.
Situacija je posebno kompleksna kada u obzir uzmemo i postojanje stereotipa koji određene probleme mentalnog zdravlja neopravdano (a često i negativno) karakterišu kao „ženske“. Poremećaji koji su pretežno prisutni kod žena, poput generalizovanog anksioznog i paničnog, u kulturi toksičnog maskuliniteta mogu biti viđeni kao znaci slabosti. Biti viđen kao slab i ženstven može u tom slučaju značiti kompletno isključenje iz okruženja. Zbog toga, kada govorimo o rešavanju problema stigme oko mentalnog zdravlja muškaraca, ne smemo da ignorišemo problem rodnih stereotipa uopšte.
Kako onda uopšte možemo da ohrabrimo muškarce da potraže pomoć?
PLAVO NEBO IZNAD CRNIH OBLAKA
No, kako kaže bend Hladno Pivo, “Nije sve tako sivo” (ili, bolje rečeno – crno). Pored velikog, crnog oblaka stereotipizacije i stigme, postoje i dobre vesti.
Od 2009. do 2023. se u Srbiji može opaziti relativno stabilan trend opadanja stope samoubistva. Pre petnaest godina (2009.) broj muškaraca koji je izvršio suicid bio je hiljadu. Taj broj se do prošle godine (2023.) prepolovio, i te godine zabeležno je 496 suicida muškaraca. Ovo je značajan pomak.
Dalje, mentalno zdravlje muškaraca postalo je tema o kojoj se govori. Jedna britanska anketa pokazala je da je broj muškaraca koji su išli na psihoterapiju porastao sa 18% na 27% u periodu od 2010. do 2022. Postoje organizacije specifično usmerene ka promociji mentalnog zdravlja mladića. Poslednjih godina, javljaju se inicijative koje razbijaju stigmu oko mentalnog zdravlja muškaraca. Jedan od primera u našoj zemlji jeste i kampanja koju je Centar E8 sproveo krajem prošle godine “Budi muško”, usmerenu ka povećanju svesti o stereotipima koji pogađaju muškarce. Jedna od njihovih poruka je sledeća – “Zapamti – možeš sebi uvek da priznaš da ti je teško i da potražiš pomoć”. Do završetka ove kampanje, njihove videe pogledalo je 210.000 ljudi. Pored ovoga, u našem regionu takođe postoji i Inicijativa Mladića (Young Men Initiative), čija misija je da “promoviše zdrave verzije muževnosti i rodnu jednakost”. U ovu svrhu su stvorili nekoliko programa, koji su dostupni na njihovom sajtu.
RED JE NA NAS
“Mi, kao ljudi, samo hodamo okolo”, kaže bend Oasis, “Naše glave su čvrsto fiksirane za tlo.” No, njihova “Tužna pesma” (eng. Sad song) ima dobru poruku – “Treba ti rame [za plakanje]? Ako je to slučaj, znaš da ne postoji ništa što ne bih učinio [za tebe]”.
Ljudi su društvena bića. Od okoline zavisi mnogo faktora u nečijem životu, između kojih je i sposobnost nošenja sa psihičkim teškoćama. Okolina koja pritiska i omalovažava čoveka će nesumnjivo biti sputavajuća. Podržavajuća i ohrabrujuća okolina će imati suprotan efekat. U skladu s tim, ako želimo najbolje za ljude oko nas, potrebno je da im pružimo podršku. Onoliko koliko možemo, uvek se setiti da podrška raste samo onda kada se deli.
Psihološka istraživanja ukazuju na to da kontakt sa osobama koje imaju problema sa mentalnim zdravljem zapravo doprinosi smanjenju predrasuda i stigme. No, ovde je podjednako bitan i drugi rezultat – ove interakcije nam pomažu da bolje razumemo svoja sopstvena iskustva. Setimo se našeg mladića u primeru gore – on ni sam ne zna kako je. Ne zna da li je normalno to što oseća. Zato možda treba da dozvolimo sebi da čujemo tuđa iskustva i podelimo svoja sa drugima. Samo tako možemo da znamo kako smo zapravo.
Pitajmo brata kako je. Setimo se prijateljevog rođendana. Recimo kolegi da možemo da ga zamenimo ako mu je potreban dan odmora. Umesto da vređamo prijatelja kada plače, zagrlimo ga. Umesto da komšiji pozovemo “pauka” da mu odnese kola jer je nepropisno parkiran, mogli bismo prvo da ga zamolimo da preparkira kola. Uvek možemo da se edukujemo o službama stručne psihološke pomoći. Možemo zatim da uputimo ljude na te službe na ljudski način, a ne da im kažemo da “odu da se leče kod psihijatra”.
Načini na koje možemo da budemo tu jedni za druge su mnogobrojni. Takođe, postoje brojni načini da se borimo protiv stigme. Naizgled “male” stvari, poput prostog pitanja ili razumevanja mogu da deluju neznačajno. Ali možda baš tih 15 minuta razgovora nekome napravi veliku razliku.
Citat iz filma: Punch Drunk Love (2002)
LITERATURA
Alexander, L., & Link, B. (2003). The impact of contact on stigmatizing attitudes toward people with mental illness. Journal of Mental Health, 12(3), 271–289. https://doi.org/10.1080/0963823031000118267
McKenzie SK, Oliffe JL, Black A, Collings S. Men’s Experiences of Mental Illness Stigma Across the Lifespan: A Scoping Review. American Journal of Men’s Health. 2022;16(1). doi:10.1177/15579883221074789
Blog tekst napisan je u sklopu projekta “Okreni priču, pokreni generaciju: mentalno zdravlje po meri mladih” u saradnji sa mladim studentima psihologije iz LIRA Laba.
Tekst napisao: Lazo Dragaš (autor)
