Da li bi bio/la spreman/na na to da neko ko ima probleme sa mentalnim zdravljem postane član tvoje porodice? A da li bi bio/la spreman/na da živiš sa osobom koja ima probleme sa mentalnim zdravljem? Preko trećine građana Srbije ne bi bilo spremno na ovakve vrste odnosa, a jedan od razloga jeste visok stepen stigme o mentalnom zdravlju. U redu je biti bojažljiv o stvarima o kojima ne znamo puno, posebno ukoliko nikada nismo sa imali blisko lično iskustvo sa njima. Međutim, negativni i neopravdani stavovi o problemima mentalnog zdravlja i osobama koji se sa njima suočavaju, značajno otežavaju gotovo sve sfere njihovog života, a takođe mogu voditi i do negativnih posledica u širem društvu. Ali, nije sve tako crno! Svako od nas kao pojedinac može da doprinese borbi protiv stigmatizacije i da pomogne da se svaka mlada osoba, bez obzira na probleme sa mentalnim zdravljem s kojima se susreće, oseća prihvaćeno.
Krenimo od početka – šta je uopšte stigmatizacija?
Stigma predstavlja opažanje da su neki pojedinci ili grupe nepoželjni ili abnormalni zbog posedovanja određene karakteristike. Stigma se može podeliti na:
- stereotipe → negativna uverenja o stigmatizovanoj grupi
- predrasude → negativna osećanja prema stigmatizovanoj grupi
- diskriminaciju → ponašanje koje isključuje ili marginalizuje ljude iz stigmatizovane grupe
Osobe sa problemima mentalnog zdravlja ne suočavaju se samo sa svojim tegobama, već i sa društvenim posledicama koje problemi mentalnog zdravlja nose sa sobom. Osobe iz stigmatizovanih grupa postaju etiketirane, a njihov identetitet izjednačava se sa njihovim problemom. Negativni i neutemeljeni stavovi prema ljudima sa mentalnim tegobama tako dovode do neopravdanog postavljanja granica između ’normalnih’ i ’nenormalnih’. Upravo zato, neki autori stigmatizaciju vide kao društveni proces u kojem ljudi iz straha žele da uspostave ličnu i društvenu kontrolu, podelom na one koji su normalni i na one koji su drugačiji. Ove podele nisu samo deklarativne – one imaju stvarne posledice i efekte na živote ljudi. Drugim rečima, one vode konkretnim ponašanjima koja su isključujuća ili marginalizujuća prema drugima. Preciznije, vode diskriminaciji.
Do kakvih sve posledica stigmatizacija može da dovede?
Stigmatizacija ne mora da se odnosi samo na osobe sa problemima mentalnog zdravlja. Ona predstavlja širok pojam i zbog toga svako od nas može da je doživi. Stigma može da se odnosi na različite karakteristike kao što su etnicitet, religija, rasa, socijalni status i slično. Dakle, ona može uticatiti na svakoga. Međutim, mladim osobama koje već poseduju ‘stigmatizovan identetit’ može biti izazovno da prihvate da se suočavaju sa mentalnim tegoba, što za posledicu ima smanjenu spremnost pojedinca da potraži stručnu pomoć.
Osim toga, sama stigmatizacija mentalnog zdravlja utiče na osnovne ljudske potrebe, i ugrožava širok spektar prava koja bi svako od nas trebalo da ima. Istraživanja pokazuju da se osobe sa mentalnim tegobama suočavaju sa poteškoćama u raznim sferama života. Na primer. osobe sa dijagnozom mentalnog poremećaja imaju manje šanse da se zaposle i češće doživljavaju diskriminaciju i pritisak na radnom mestu u odnosu na osobe bez dijagnoze. Samim tim, nezaposlenost može da dovede do gubitka zdravstvenog osiguranja kao i do nemogućnosti da se priušti adekvatna podrška u prevazilaženju mentalnih tegoba.
Još jedna poteškoća sa kojom se osobe sa dijagnozom mentalnih oboljenja suočavaju je pronalazak mesta za stanovanje. Prema podacima, 32.2% osoba izjavljuje da je doživelo diskriminaciju vezanu za stanovanje usled posedovanja psihijatrijske dijagnoze. Iako imaju želju da žive samostalno, ove osobe to čestu nisu u mogućnosti zbog negativnih stavova i nedovoljne informisanosti okoline. Samim tim, gube pravo na potrebu za sigurnošću i posedovanje imovine.
Očekivano je da osobama sa mentalnim tegobama potrebna je podrška bližnjih kako bi se suočili i uspešnije savladili svoj problem. Pa ipak, usled stigmatizacije, ta podrška može često izostajati. U tim slučajevima može doći do stvaranja socijalne distance, odnosno do prekida prijateljskih i porodičnih odnosa. Odbijanje i izolovanje stigmatizovanih osoba značajno otežava kvalitet njihovog života, a samim tim uskraćuje im se još jedna važna potreba – potreba za pripadnošću. Istraživanje sprovedeno u našoj zemlji pokazalo je da je od ukupnog uzorka čak 36% ispitanika doživelo izbegavanje od strane osoba koje su bile upoznate sa njihovim psihičkim tegobama.
Možemo li imati predrasude sami prema sebi?
Jedna od najznačajnijih ličnih posledica stigmatizacije je samostigma, odnosno uverenje da smo manje vredni ili neadekvatni ukoliko se susrećemo sa nekim problemom mentalnog zdravlja. Do samostigme dolazi kada preusmeravamo društvene predrasude ka nama samima, odnosno kada usvajamo i prihvatamo stereotipna uverenja. Ova internalizovana stigma potom utiče na psihološke štete koje može da nanese – zamislite da pored toga što se se surećete sa nekom psihičkom teškoćom, takođe o sebi razmišljate u terminima negativnih stereotipa koje u društvu postoje? Možda ćete pomisliti – razočaran/na sam u sebe zbog toga što imam problem sa mentalnim zdravljem. Nećete biti sami u tome – čak polovina osoba koje se suočavaju sa nekim problemom mentalnog zdravlja navodi da se sa ovakvim razmišljanjem slaže. Drugim rečim, samostigma koja proističe iz opšte stigme u društvu predstavlja barijeru u oporavku, kao i u traženju podrške od drugih. Ona dovodi do različitih negativnih ishoda kao što su socijalna izolacija, smanjeno samopouzdanje, pogoršanje simptoma i smanjena spremnost za traženjem pomoći. Podaci za Srbiju iz 2014. godine pokazaju da je 17.5% ispitanika iz uzorka doživelo umerenu ili jaku samostigmatizaciju. Rezultati ove studije pokazuju da internalizovana stigma u najvećoj meri dovodi do socijalnog povlačenja.
🕮 Edukacija i podrška, a ne pogrešne informacije i strah
Često se dešava da čujemo, a možda i sami pomislimo – sve je to u tvojoj glavi, ili slično. Za ovakva razmišljanja su krive predrasude koje postoje o osobama koje se suočavaju sa problemima i poremećajima mentalnog zdravlja.
Različiti su načini širenja misinformacija i pogrešnih uverenja koja vode predrasudama i povećanju stigme. Ovo je posebno važno danas kada je mentalno zdravlje sve više u fokusu društva – informisanje i razbijanje pogrešnih uverenja je od ključnog značaja, posebno kada su u pitanju mladi. Usled straha od stigme, zatim i samostigme, ali i pogrešnih uverenja, mladi mogu oklevati da se obrate za podršku, bilo nekome u svojoj okolini, bilo stručnjaku. Zbog toga moramo razumeti i kako se koje infromacije šire, i iz kojih izvora se mladi informišu. Ψ
Kako to stigmatizacija izgleda u pop kulturi?
U popularnoj kulturi se često srećemo sa terminima koji sa sobom nose stigmu osoba sa mentalnim poteškoćama. Preko filmova i muzike, do štampanih medija i digitalnih autora, korišćenje etiketirajućih termina kojima se problemi mentalnog zdravlja stigmatiziraju je pregršt. Olako etiketiranje na ovaj način jako lako prodire do masovnog broja ljudi, koji zatim počinju da koristi reči za koje nisu ni sasvim sigurni šta znače. Primer ovoga je termin ,,bipolarni“. Iako mnogi ne znaju šta se pod ovim terminom tačno podrazumeva, mnogi će ga iskoristiti ako žele da, na primer, opišu osobu čije ponašanje smatraju neuobičajnim.
Ovakvim masovnim stereotipima i korišćenju termina, kako bi se pogrešno okarakterisali problemi mentalnog zdravlja, posebno su kroz pop-kulturu izloženi mladi. Kroz film, popularnu muziku, serije i društvene mreže mladi uče o različitim iskustvima i društvenim uverenjima. Tako, ukoliko pogledaju film koji na loš način predstavlja probleme mentalnog zdravlja, mogu usvojiti pogrešna uverenja kao što su ona da su osobe sa ovim tipom problema opasne ili da lako odskaču od drugih. Mogu se i osetiti loše ukoliko se i sami suočavaju sa nekim teškoćama mentalnog zdravlja i zatvoriti u sebe, bez traženja stručne pomoći. Ipak, pop kultura može biti i moćna u rušenju stereotipa i izgradnji prihvatajućih uverenja kroz približavanje iskustava koja su slična našima, ili potpuno drugačija. Mogu nam pomoći da razumemo da se sa mnogim teškoćama susreću i drugi ljudi i da u tome nema ničeg lošeg, kao i da prihvatimo i izgradimo empatiju za one čija su iskustva drugačija od naših.
Ono što svakako ne pomaže jeste, lepljenje etiketa. Odmaže mladima, ali i bilo kome drugome, da se obrati za pomoć. Odmaže takođe i u međusobnom deljenju iskustava i otvorenom razgovoru. Upravo kada u društvu ne postoji spremnost da se razgovara, stvaraju se stereotipi, predrasude i diskriminacija. Drugim rečima, stigma raste.
Borba protiv stigmatizacije – kako ti možeš pomoći?
Borba protiv stigmatizacija predstavlja dugotrajan proces u kome ulogu igra svako od nas. Ona je istovremeno i društvena i lična odgovornost. Širom sveta razvijeni su mnogi pokreti koji se bore protiv stigmatizacije i diskriminacije. Strategije za suzbijanje stigme mogu se odvijati na intrapersonalnom, interpersonalnom, organizacionom i vladinom nivou, kao i na nivou zajednice. Na ovom mestu ćemo se fokusirati na načine koje kao pojedinci možemo da preduzmemo u borbi protiv stigme.
Edukuj se – nije sramota ne znati! O mentalnom zdravlju postoje mnoga pogrešna uverenja i zato je važno da proveriš činjenice iz pouzdanih izvora kao što su Svetska zdravstvena organizacija ili naučni članci.
Edukuj druge. Činjenice koje saznaš o mentalnom zdravlju podeli sa ljudima iz svog okruženja i pomozi im da suzbiju predrasude prema osobama sa psihičkim tegobama. Ukoliko primetiš da neko ima pogrešno uverenje o mentalnom zdravlju, razgovaraj sa tom osobom i uputi je na dobre informacije.
Iskoristi društvene mreže. S obzirom da većina mladih provodi dosta vremena na društvenim mrežama, one mogu poslužiti kao dobra platforma da se na pozitivan način priča o mentalnom zdravlju.
Pokaži empatiju i podršku. Ukoliko neko iz tvog okruženja ima probleme sa mentalnim zdravljem ponudi im razumevanje i podršku. Stavi mu/joj do znanja da nije sam/a.
Imaj razumevanja za sebe. Svi ponekad doživljavamo negativne emocije, suočavamo se sa problemima i teškoćama. To je sastavni deo života, ali ne mora biti ideo našeg identiteta. U takvim situacijama bitno je da nastojiš da prevaziđeš samostigmu. Budi slobodan/na da otvoreno pričaš o svom problemu sa drugima ili da potražiš pomoć i podršku ukoliko ti je potrebna. Ako si spreman/na da pomogneš drugima, budi spreman/na da i drugi pomognu tebi!
(Iz)gradi pozitivan stav prema traženju pomoći. Istraživanja pokazuju da pozitivni stavovi prema traženju stručne pomoći pozitivno utiču na osobe sa, na primer, depresivnim simptomima tu pomoć i potraže.
Pažljivo biraj reči. Veoma je važno da jezik koji koristimo kada pričamo o mentalnom zdravlju ili kada pričamo sa osobama sa mentalnim tegobama ne bude stigmatizujuć. Evo nekoliko primera koje možeš da koristiš:
Više o tome kako jezik utiče na stigmu, kao i koje termine treba izbegavati možete čitati u sklopu rečnika Mental Health Europe.
Blog tekst napisan je u sklopu projekta “Okreni priču, pokreni generaciju: mentalno zdravlje po meri mladih” u saradnji sa mladim studentima psihologije iz LIRA Laba.
Tekst napisale: Lena Ilić (autorka), Zlata Hekić (koautorka)